Од ове болести највише помаже много дисање чистог ваздуха и обилато сведневно бављење и кретање у њему, било радећи или шетајући; даље: чистоћа тијела, здрава и лагана храна, чист стан и одјело, суво обиталиште, пијење скорашњих, некуваних јаја, једење млијека и варе, топло купање и свакодневно трљање тијела са сувом вуненом крпом. Све ово изазива правилан опток крви, а то утамањује зачетак и развијање шкрофула, а придоноси чистоћи крви и здрављу.
Шкрофулозна дјеца, добро је да се купају у угријаним мекињама или песку, било да се то загрије на сунцу или обично. Кад се спомене овако купање, мисли се да дијете треба на таком пијеску да се ваља дневно по један сахат. Купање у ладној води такође је лековито за шкрофулозне, али не дуже од 10—15 минута.
У Инглеској јако се слави овај лијек: Ставити једно 5—6 ока фришке вруће говеђе балеге у велики кото воде па за тим добро размутити и задуго варити. Пошто се тај одвар истави и слегне ваља га кроз ситну и чисту крпу процједити и на хладовини заптивен у суду оставити. Од тога нека болесник по 2—3 шољице дневно пије у продужењу 5—6 седмица, и сигурно ће се напасти курталисати, веле испитивачи.
У крајини лијече успешно ову болест овако: узми псеће балеге па помјешај комове ракије с њоме и мажи тиме ране и гуке један пут на дан.
Од те болести слави се такође и овај лијек:
Док се гуке још набирају треба узабрати дивљег зеља, па га ситно истуцати и са машћу помијешати. Тад ту смесу ваља завити у чисту крпу и метнути у врућ пепео да крчка догод се добро неукува, па онда повадити и отворити, те посути ту врућу смесу нишадором ситним, и три пута дневно привијати на мјесто гди се гука набира.
Кад се гука провали онда треба уредно прати чистом ладном водом и опет привијати поменути лијек, који мора увијек да се прави фришак, али сад без нишадодра.
У исто доба треба наћи дивљег каранфила, па од њега кувати теј и пити два три пута на дан, прије јела. Теј се може засладити шећером, медом или чим ко хоће.