Сви искусни доктори и остали људи тврде основно да су врло пробитачна ниже означена упутства, као предупредна сретства од заразе венерије — трипера и шанкира, за све оне, који у куплерајима за новце купују и продају полну љубав:
- Нетреба нипошто пристати чину полне љубави кад си уморан, љутит, пијан, узрујан и иначе раздражен. Такав може да награбуси и у фамилији а још прије у наручију оних што љубав за новце продају.
- Прије чина добро је намазати уд, а нарочито главић с лојем или зејтином, или недељно прати по 3—4 пута одваром од растове (дубове) коре;
- У часу соитија треба бити спокојан и врло умјерен. Наглост такође као и страховање може шкодити.
- Ни пошто неваља двапута узастопце уједаред вршити, јер то је из више узрока врло опасно.
- Уд треба вадити чим је материја изашла. Чим се чин соитија сврши одма треба уд опрати прво водом па онда својом мокраћом, коју треба тад помокрити; јер мокрењем уд се очисти изнутра а споља се опере заражљива маја. Истог дана доцније није сгорег изнова опрати сапуном и опет завршити мокраћом.
- Доктор Распал препоручује као сигурно предупредно средство ово: Ко сумња да је имао соитије са зараженом женском нек опере реченим начином уд и поспе сав, а нарочито главић, са ситним камфором, и нек у исто доба растопи подоста шећера и воде, па нека прво узме у уста комадић камфора колико велико шенично зрно, и одма за њим ту воду попије.
Коме је то непријатно, нек опере уд неким љутим пићем. У осталом било би врло лудо у томе видити тугаљивост, непријатност или срамоту. Све што чува здравље и живот није срамота и непријатно, него је најружнија срамота мода, раскалашност, пијанчење, лијеност и пузење пред угњетачима слободе и народа. То што рекосмо важи и за мушко и за женско. На то треба да пази сваки ко није рад отровати своје здравље и здравље своје дјеце и потомака; јер венеријске болести ужасно сатиру данас тјелесну и умну снагу млађег и старијег нарашћаја. И то ће трајати догођ се љубав и брак за новце продавали буду. Угњетачи и глобаџије с једне стране, а венерија и онанија с друге стране ужасно сатиру снагу људства. Ипак црква учи народ о небеским сањаријама: држава упућује и учи народ са дебелим државним разлогом да поштује аукторитет владе и власти и постојећег накарадног реда и поретка друштвеног; а школа се бакће са формулама, које никакве реалне вредности за живот и здравље немају. Јадни народ остављен себи под притиском незнања, дација, терета и презрења и страка пропада. Има неких морских моралиста, који говоре да овако отворено о овим предметима нетреба говорити. То су кукавице и гробари патећег људства. Ништа се неможе поправити док се о томе отворено не буде говорило. У овоме као и у свему другоме јавност и отвореност једини је спас. Учевни и чувени Џон Стуарт Мил о томе је вјечну истину рекао велећи: „Немогуће је предупредити и лијечити друштвене и тјелесне болести, ако о њима отворено неговоримо“. Наши доктори рецепташи стиде се и устручавају се о томе важном предмету јавио говорити и писати, а нестиде се грабити народно имање за њихове лажне офарбане апотекарске водице и шарлатанске рецеписе. Да, шарлатанске велимо, зато, што доктори из рационалне школе, не пишу рецеписе за апотекарску и прескупу водицу, него уче народ да одклони узрок боловања. Кад би доктори били људи, они би највише могли користити друштву. Они имају право и дужност на основу наука: Хигијене и Физиологије захтјевати од цркве и државе, од школе и друштва, да се удесе и села и вароши и станишта и храна, и ношња и настава, и рад и одмор, и награда и закон, и држава и црква, и друштво и поједине личности, према захтјевима физиолошко-хигијенским, а не према привилегијама и ћефу угњетача и глобаџија. То би им била једина дужност, којом би могли одужити народу оном што им је дао посредно или непосредно помоћи, док су науке изучавали. Који гођ тако нечини он је издајица науке и гробар свог и човечанског рода па ма се одрао вичући: народ и слобода, наука и отаџбина.
Рекав о томе толико прелазимо показати који су искушани лијекови од венерије.