Лој је врло љековита домаћа ствар за спољашње болести на кожи. Чувени доктор Бок топло препоручује, да се све тијело топлим лојем трља а нарочито у зимно, јесење и пролетно доба. Оно предохрањава од назеба сваке врсте и чува топлоту. Трљање то помаже и подржава правилан ток крви. Оно предохрањава од разних кожних бубуљица, лишајева, крастица и чирева. Лој лијечи појављене крастица ма гди оне биље — у носу, на лицу и осталој кожи, и оједене савитке код мале дјеце, за уветом, испод пазува, око врата, на слабини, између крака итд. За оне који страдају од раздражених нерви, мазање с лојем — салом превасходно је средство опоравлењу, као и за оне што су опечени. Само ваља растопљеним лојем свако вече болна и рањава мјеста мазати. Гди је он још потребан код одраслих, поменуто је на своме мјесту. Кад се оједу прсти, ногу или руку, кад испуца кожа и кад коме неки уд тијела промрзне, мазање са топлим лојем од битне је користи. Промрзнути уд треба подебело лојем обложити и обавити. Наравно, пре свега мора се уд лојем истрљати. Трљање с лојем сигуран је помоћник, али треба подуже време то понављати, а не од првог маха чуда, очекивати. Лој је најбољи кад је од скорашњег и чистог сала добивен. Кад има при руци сала говеђег или овчијег нек се њиме маже, јер оно, а нарочито смјешано с нешто ситна камфора, још јаче користи. Сало се може у оџаку осушити и преко цијеле године за употребу оставити. За красте на глави најбоља је свињска неслана маст, о чему смо већ говорили.