За многе ће оваки лијек изгледати чудноват у први мах, али пошто се размисли из каквих се трава састоји балега, ово ће му бити разумљива стар. Доктор Фердинанд Милер1, ево шта о томе вели у његовој ваљаној књизи:
„Помоћу кравље балеге је једна женска у Инглеској лијечила све болести, које човек добити може, па и оне болести које доктори нису могли излијечити, и од њих руке дигли.“ Жена та, народна љекарица тим лијеком се обогатила. И један чувени доктор у Оксфорду испитао је научно тај лијек од балеге и нашао, да је у истини љековит, те је и сам успјешно тиме лијечио тешку костобољу и сличних болести сијевања, па ма гди оно жигало у ногама или рукама, у глави или у неким зглавцима. Доктор тај назвао је тај лијек „вода свију трава“ (aqua omnium florum).
Та чувена љекарица справљала је и давала тај лијек од балеге овако:
- Узме из јутра 5—6 ока фришке, још вруће кравије балеге, и измјеша је добро у 6—7 ока чисте бунарске воде у гвозденом котлу или калаисаном бакрачу, па стави на тију ватру да стоји пуна 24 сата. Топлота не треба, да је јака.
- За тим стави и остави да се сталожи смеса.
- Пошто се „вода свију трава“ очисти од труња треба је одлити у чисте судове и добро затворити.
Вода је та угасите боје и пријатног мириса. Она није ни мало непријатна за пиће. Та „вода свију трава“ била је тајна поменуте жене и тако снажно љекарство да је њиме све болести лијечила и то поуздано. Рјетко је ко од ње болестан отишао.
Доцније та тајна постала је јавна. Лијек је овако употребљаван: свако јутро мало прије јела давала је болеснику да пије по једну осредњу чашу, у вече пред спавање толико исто. Ако би се болест упорна показала онда би наредила да још једну чашу од тога лијека у подне попије, на сат прије ручка, дакле три пута дневно, и да се болно мјесто на болеснику, па било рањаво или не, дневно два пута врућим тим лијеком испира. Испирање је трајало једно четврт сата. И једним овим начином и лијеком жена је та чинила невјероватне успјехе, а највише у грозницама ма које врсте оне биле, у свима фелама, костобоље и сијевања, затвору пишаћке, камену, одузетим удовима од капље, нервне болести, покварену крв, главобољу, надимање, трулење десни, куге и т. д. Поменути доктор и то прича, да је долазило људи узетих ногу и руку и за кратко вријеме потпуно су оздравили, пошто су неколико јутара једно за другим пили по једну чашу пишаћке од црвене (риђе) краве. Због великог успјеха лијечења, гомилама је свијет од свуда овој љекарици долазио. Наши болесници нека пробају овај јевтини и свима приступни лијек. Шкодити неће, и не кошта ништа, осим мало труда.
Коме се ово гади, зато, што је од балеге, нек помисли да је та вода чистија од пива, кога свијет тако радо пије, и од помаде, којом се помодна господа мажу. О бијелилу и руменилу не ћемо ни говорити, јер нема погани с којом би се тај маз упоредити могао.
- Израђујући овај табак у љекарском одјељку, писац се је служио књигама тог честитог доктора народног; којим учи народ да позна, блага природе и да их на своју корист употреби. ↩︎