Овијем именом народ означава болест, коју доктори зову „запаљење плућа“ и „тифус“. Од ње народ наш ужасно страда и пропада. Добија се од многог назеба и још неких узрока и оскудица.
У народу се она познаје, кад болесник осјећа болове, терет и пробадање у прсима ма с које стране; кад бунца, не спава, кад има јаку жеђ, здраво смрдљив зној, запурено лице, затворену столицу и трзање у сну.
Како се ти знаци појаве, треба без одлагања лијек спремати, јер је врло опасно напуштати ову болест. А лијек је од врућице овај: утући ситно слачице и једну шаку помијешати с јаким сирћетом, па с пола прста дебљине намазати на крпу, ставити на груди и оставити на болном мјесту, да један сахат стоји. Ако је болесник румен и пунокрван, добро је да му се неколико пијавица на болно мјесто стави. За оне који имају јаку ватру и бунцају, нужно је да се чело и глава облажу са врло хладним, у воду намоченим крпама или са ледом, ако га има. Гди тога нема, може се ставити слачица на потиљак иза врата, или иза ушију која пијавица.
Да се загаси жеђ и добије столица, ваља пити воду од куваних шљива или од зоби, или исцијеђени сок од роткве.
Храна болеснику нека је само чорба с размућеним јајетом и собни ваздух мора бити потпуно чист иначе болесник ће пропасти.
Противу велике ватре, бунила у глави и бунцања, седатива је спасоносно средство. Ваља шњоме намазати главу и мокрим компресом обавити и сувим пешкиром обложити, да онај задах при глави задржава.
Оба наведена лијека препоручују доктори.
Али у народу се славе и ова два начина лијечења: чим се болест опази, треба узети оку триња од детелине и сварити у котлу. Кад се вода поохлади ваља у њој парити ноге до кољена, а парећи добро се огрнути с ћебетима или другим хаљинама. Добро се ознојив у тој пари, болесник се мора у чисто рухо преобући и у постељу лећи. Пити врућу воду оним начином као што је казано у чланку: „врућа вода као лијек“.
Или и овај лијек: при првим знацима болести, ваља на мах у једну чашу најљуће комовице или спирта линути мало зејтина и пола мале кашичице ситно самљевеног, утученог камфора, па пошто се мало уврући, истрљати све тијело болесника а највише по зглавцима. За тим намочити једну неупотребну али чисту кошуљу у љутом сирћету, те је обући на голо тијело болеснику па га онда метути да спава и добро га покрити, да би се ознојио. Кошуљу ваља држати на тијелу докле се год не спази мала хладноћа по кожи болесника. Не престане ли бол, треба то исто понављати и уз то болесника сваки дан у води, отвару од трина купати. Радећи тако, болести ће за кратко вријеме нестати, али и кад човек оздрави, мора се у почетку здраво чувати од назеба и тешких јела, од чега је болест дошла.
Сок од јагода такође је добар лијек од врућице, (огљуштине). Он се прави овако: на 1. оку јагода ваља узети по̂ оке шећера, па ту смесу добро измјешати и на ватри по сата кувати. И за зиму може се оставити у стаклићима добро затвореним. У вријеме болести треба од тог лијека 1. тал и један тал воде, те пошто добро на ватри проври треба пити по 1. чашу сваког сата.