Knjiga za narod ili Stvarni domaći učitelj : džepna knjiga za zdrave i bolesne, za stare i mlade, za seljake i varošane : po raznim naučnim i opitnim, domaćim i stranim izvorima / napisao, sabrao i priredio V. Pelagić. – Novi Sad : 1879.
У књизи овој гледао је писац да скупи што може више (и колико оквир оваких књига у опште допушта) чињеница, поука, које треба да зна тежак и занатлија, ђак и учитељ, родитељ и сваки други у̂мни и тјелесни раденик, па да умједне себе у̂мно морално, тјелесно и материјално унапредити и што згоднију, користнију и смишљенију употребу од свога ра̂да и овог производа учинити.
Ма да је ова књига мала, ипак у њој су стављене таке поуке, које обухватају сав живот и све животне потребе човека, општине и народа.
Да би се читалац што више њоме користити могао, писац њен ставио је на прво мјесто „Здравствена правила“ или боље рећи: „Јеванђеље здравља“ које учи како да се развије и одржи добро здравље тијела, у̂ма и морала.
За тим одма долази: „Љекарски одјељак“, то јест, упутства како да се јевтиним и простим домаћим начином поправи окрњено и порушено здравље.
Иза тога долази „Економски одјељак“, у коме су наведене разноврстне поуке за паметно кућење куће и вођење цјелокупног газдинства итд.
Почем је она тако удешена, то нећемо рећи неистину, кад кажемо да је она у истини књига за народ, коју би требало да има свака породица, па да њена упутства пажљиво запамти и врши.
Извори, одкуда је ова књига састављена, били су чувени у овој струци научењаци, као: Др. Бок, др. Естерлан, др. Милер, др. Распаил и други; при томе узети су испитани лијекови из народног љекарства, који у истини често више користе народу но апотекарске офарбане, устајале и прескупе водице са пулвер-дозицама. За економски одјељак узето је доста из „Сељака“, „Тежака“, „Привреде“, „Гласа народа“ и из разних календара.
Посла овог латио се је писац усљед многих напоме̂на̂ од стране народа, који му говораше по свима крајевима српства, да је књига оваког садржаја врло нужна. Нарочито Босанци и Ерцеговци на то наваљиваше. Напомена је примљена и извршена.
Ако би „специјалистима“ кри̂во било што овај посао врши човек без титуле докторске, то нека они попуне празнину потре̂ба̂ народних у њиховој струци, па нико се тад у њихову струку пачати неће, него, шта више биће им благодаран сваки члан народа.
Учитељима, народним посланицима и свештеницима нека је света дужност и старање како ће народ о важности ових и оваких књига увјерити, и правила која се у њима излажу, сваком приликом у народу одомаћивати. Нека је таки аманет и свима онима, који су у народу, који са народом раде и живе.