У најновије доба научно се доказује да су отворене собе од неоцјењене користи за здравље здравог и болестног. Ваздух треба и дању и ноћу да је приступачан постељи и станишту свију и свакога. То је најсигурнији лијек од свију болести. Живити у затвореном стану, било при неком пословању или весељу, значи удисати болести и смрти. Пастири, који вјечито, и дању и ноћу, у отвореном ваздуху живе, увек су здрави и дуговјечни. Чувени Хумболд пише у својим књигама, како је гледао на лађи гди матроз умире од грознице у једној загушљивој собици. Другови његови желећи да им друг умре на крову лађе, изнесу га горе и оставе на чистом ваздуху. Но мјесто смрти он је за неколико сати потпуно оздравио. Оживио га је највећи животодавац у природи — чист ваздух.
С тога је нужно да родитељи, наставници и друштво приуче дјецу од ране младости на отворени ваздух и на све промјене природине, и да раде, одмарају и од болести се опорављају у стану отворених прозора и врата. Један талијански доктор прича да је оздравио од јаког кашља једино за то, што је спавао и радио у соби, гди су прозори једнако отворени били. О томе види „Јавор“ за годину 1879. У нашим ладнијим крајевима то бисмо могли чинити кроз сво љето, почевши од Априла до Новембра.
При завршетку овог лекарског одјељка велимо да је дика и понос, част и узор за сваку кућу и школу, у којима се сви поменути домаћи лијекови у приправности налазе у башти и прикућку, да себи и својим ближним у часу потребе од користе буде. Врло би упутно било да општине одређују већу плату и боље мјесто оним учитељима, који, у мјесто којекаких залишности науче своје ученике и ученице да познају све траве и остале домаће намирнице, које имају лековиту снагу, као и оне, које треба да општина и школа, црква и држава у заједници да изкорењавају, као бо̂цу (дикицу), татулу, цволику, чкаљ, чичак, мртву коприву, и т.д. које сметају растењу користних трава и родова.
Али ах! ријеч је наша у овоме немоћна, а кад би препоручивала моду, помодан живот, параде и бакљаде, раскош и расколашности, онда би она потпуно чувена и ја̂ко примљена била. Црна ноћи немара и незнања да ли ћеш скоро проћи!