Слачица врло је нужна за сваку кућу, а да̂ се лако с осталим поврћем обрађивати и може се преко цијеле године у кући имати. Као лијек употребљује се она с добрим успјехом противу више болести. За ту цијел од ње се прави „слачичник“, овако: ваља узети самљевена или ситно утуцана сјемена од слачице, горушице, па га замјесити са најљућим сирћетом, да буде потврдо тијесто. Тиме ваља намазати с два длана велику крпу. Слачица треба да је на крпи дебело намазана с дебљином ножних леђа и обложити на болно мјесто, на прилику, кад човјек има протисли или што друго.
Слачичник се може држати на тијелу по два сахата дуго, и ако здраво коље. Кад се скине оне приштиће треба намазати чистим путером или лојем, салом.
Тако се исто прави и ренац од утучена рена и љутог сирћета и привија гди треба. — Обично гди се опажају пробади.
Слачица се употребљује и као зачина за јело: од ње се прави сос, који изоштрава паметовање, потпомаже варење желудца ни поправља га.
Противу катара у стомаку, повременог тешког завијања, зрна су слачична поуздан лијек. Она се овако узимају: Свако јутро на ште-срце треба, ставити у кашичицу једно 20 зрна слачичних и скупа их прогутати. Тако чинити 3—4 недеље редовно избавиће се сваки од свију трбушних недуга, па кроз то и од многих других отуд долазећих болести.