Гимнастика је творац снажних мишића и јаки чувар здравља и морала. Без гимнастике школовање невриједи ништа.
За правилно развијање тијела, за правилан крвоток, за уредније варење јела у желудцу, као и за умну бистроћу и лакоћу — ГИМНАСТИКА ЈЕ ОД ГОЛЕМЕ ВАЖНОСТИ. Без гимнастике би завладао застој у тијелу, а застој доноси собом укоченост, млитавост и опадање.
Гимнастика се састоји у правилном кретању тијела. Помоћу обичног рада врши се такођер и гимнастички посао. И тим се мишићи јачају и крв обнавља. Пословање у башти, пољу и на води, далеко је важнија и здравија гимнастика, него у затвореним зградама. Ту гимнастику мора свак вршити у интересу свога опстанка. Њој треба да се срдачно одамо, али на сваки начин треба да и вјештачку гимнастику научимо и уредно практикујемо; јер у њој се свестрано мишићи развијају и тијело снажи. Међу школским предметима гимнастика треба да прво мјесто заузима.
Гимнастика, намјењена весељу и здрављу врши се: трчањем, скакањем, бацањем камена с рамена, куглањем, играњем, пливањем, шетњом, р’вањем, возањем на чамцима и вјештаском гимнастиком — турновањем. Свака фела гимнастике само је онда од праве користи, ако се правилно изучи, умјерено и постепено врши. То је нужно, па вршила се гимнастика у соби или негди у отвореном ваздуху, на пољу. Гимнастиковати треба у пространим хаљинама и чистом ваздуху.
Трчање и пливање заузимају прво мјесто, јер се том гимнастиком покреће васколики организам, склоп тијела, и кроз то добија човјек, све што је нужно за правилно развијање тијела и обнављање крви. Како човјек трчећи по нужди у се ваздух дубоко удише и издише, то је најбоље ту врсту гимнастике вршити о дневима, кад је ваздух благ, и у здравим мјестима. И трчање као и свака друга фела гимнастике мора се научити и постепено вршити, јер одједном нагло трчање у мјесто користи могло би штету многима донијети. За то су нужне недељне школе и гимнастичке задруге. У зимње доба свак може вршити гимнастику, ако буде по који сахат тестерао или цијепао дрва, осим обичне гимнастике собње, вјештачке.
Научни лекари тврде, да гимнастика у води као и све јој врсте, чврсти и јача тијело, узвишава, дух, ободрава вољу, уништава зачетке од разних унутарњих болести и лијечи од бољетица, које су се већ развиле. А и сваки је од нас могао примјетити на себи, да купање и пливање доноси сан и отвара човјеку вољу на рад; редовним купањем и пливањем човјек је стаситији, угледнији, разборитији и задовољнији.
За јектичаву чељад и за оне који имају лупање срца није повољна никаква јача гимнастика на прилику с дрвима, куглама и т. д. А на против тога за шкрофулозну дјецу врло је нужна и љековита. Нек то упамте сви они којих се то тиче, као и сва остала правила.
Купати се мора у чистој, и ако икако може бити, у текућој води. Купати се човјек не смије више од четврт сахата. Знојавном и јако умореном опасно је у воду улазити. Послије купања ваља се угријати било ходањем или омањим радом. Зими кад се човјек код куће купа, боље се купати с вечера него-ли из јутра, јер изилазити влажан на хладан ваздух јутрењи, није пробитачно. У осталом не шкоди ни купање из јутра, само што би човјек морао кад се окупа, који сахат у соби остати, док се сва влага на тијелу добро исуши. — Купати се не ваља послије јела, док не прође бар 3 сахата. Родитељи ово нарочито нек узму на ум, јер дјеца незнају ил неће да знају за зло. Малој дјеци и болесним људма ваља се купати у млакој води: млака нек је до оног степена, на ком је млијеко из краве истом помужено.
Наш народ, на жалост, опада у здравственом погледу. Општим гимнастисањем у школи и ван школе могао би се од опадања сачувати, и своју тјелесну па кроз то и умну и моралну снагу узвисити. С тога би нужно било да се оснивају по свему народу, у селима и варошима задруге гимнастисања, у којима би се било народној било вјештачкој гимнастици вјежбао. Пријатељи народа треба да се око того важног дјела својски постарају. Вријеме би већ било да свака општина прије набави гимнастичке справе за школу и за одрасле грађане но литургијске утвари.
Учитељи би велику услугу народу учинили, кад би са општином и државом удесили, како би се школска дјеца преко цијелог љета обучавала сваки дан пливању. Јако би лепо било од неоцијењене користи за на̂род, за друштво, кад би се општина и држава постарале и донијеле уредбе, које би дале могућности, да се сви друштвени чланови преко цијелог љета могу упражњавати у купању, пливању и осталом гимнастиковању. — Морална је дужност свакој општини и држави, цркви и школи, свакој књизи и новини, да се свуда и свагда озбиљно брину како ће се најлакше подмирити таке и друге потребе друштвене. Битне потребе људске већ одавна вапију, да се укине рат и оружије и све што залудности, несрећи и штети води, па да се гледи како да се подмире и да се подмирују животне потребе народа и људи.