Нездраво је, да у једној соби станује чељад здрава са болесником, нити да обноћ седи и спава код мртваца, као што то, на жалост, код нас у опште бива. Испаравање оно из болесника и мртваца, шкодљиво је јако за присутну чељад, а у врло многим болестима и смртоносно. С тога је неопходно нужно и једне и друге изван круга породичног удаљити, било у општу болницу или у другу засебну зграду. У име тога би требало уредити да свака општина, може имати своју потпуно уредну заједничку болницу и мртвачки кабинет, гди би се сваки болесник правилно неговао, а мртвац на страну у мртвачки кабинет од свијета удаљио. Тако исто шкодљиво је, па и смртоносно љубити мртваце и болеснике. Примећујемо, да у опште и међусобно љубљење није пробитачно, а за дјецу је јако нездраво оно силно љубљење, које им се чини од стране родитеља и пријатеља. Љубимо их срцем а не болешљивим и смрдљивим устима.
Баруштине треба прокопати и оциједити, биле оне у околини или на близу поред људских станишта. Оне заражавају ваздух и пијаћу воду, која је неопходно нужна за човјеков опстанак и добро здравље, као што смо већ о напомињали. Увиђавна држава и општина треба на то пажњу да обрате и ту потребу намире, или да се цијело населење на здрава мијеста и земљиште пресели. Ако се то не може одмах извршити неопходно је да се око баруштина засади доста живог дрвећа, и да се сва бара засије великом шашом и трском. Шумица од лиснатог дрвећа и шаша задржава нечисто испаравање и кварење ваздуха.
Сви бунари који се находе близу таких бара дају врло нездраву и грозничаву воду. Така вода шкодљива је и за људе и за марву. За све општине на свијету, нужне су опште чесме или општи артески бунари, а за свако насељење неопходно је, да се тиме снабдије и то научним начином, јер има хиљаде примјера, да су така насељења не само ужасно обољела већ се из темеља затрла. Користимо се очигледним примјерима, фактима.
Пола, главно мјесто аустријских ратних лађа, бијаше прије 15 година прави Кајен због страшних грозница. Данас грозница нема, јер су оне баруштине канализиране, исушене и предео засађен аустралијским дрвљем. Која држава и општина жели народу здравља, треба да сваку баруштину канализира, исуши и воћем и дрвљем засади.
Гробља треба далеко изван вароши и села смјештати, и то не на узвишеном мјесту, но негди у најдубљој долини. Мртваца треба дубоко сахранити, а гробља засадити лиснатим дрвећем и засијати крупним каквим травама, а око свега унаоколо одгајити шумицу, од обичног дрвећа или од воћа. То зауставља кужна испаравања из гробних лешина. Тако треба чинити, развијајући свијест у народа и људства, да што прије престане од садањег начина сахрањивања, па да мртваце како наука прописује сагоријева или их у какву општу, по плану удешену гробницу слаже и кречом или којом другом есенцијом залијева. Овим би се постигла двострука здравствена и економска корист као год и од општих болница, бунара и прокопаних, канализираних баруштина и регулисаних река и улица. Ово су предлози од огромне користи за садање и будуће људство; учинимо народу и напретку своју пошту: размишљајмо о њима и остварујмо их.