Да би се ови раденици и при најтежем пословању своје врсте, у добром здрављу одржали, потребно им је ова правила вршити:
Прво, сваког сахата од сједења устајати, мало се прошетати и који комад собне гимнастике обавити.
Друго, да радећи сједе на столицама мрежасто исплетеним.
Треће, да сваког мјесеца бар по који сахат даљине пјешице обиђу.
Четврто, најмање једном у неђељи да се прођу по узвишеној околици и у даљину што дуже посматрају.
Пето, да сваке године, коју неђељу у одмору проведу, путујући од мјеста, гди живе обично, неколико дана даљине. Чинећи тако, човјек се чисто подмлади и препороди. Тада се снага исцрпљена у знатној мјери надокнади. Скучени собни појмови разграњују се, кад се у путовању посматрају разне слике у друштву и природи.
Шесто, да се посао остави, чим се опази терет, било у глави или у осталом тијелу. Изнуђено напрезање зле посљедице доноси: умно и тјелесно растројство.
Седмо, да се никада нипошто не чита с напрезањем при сумрачку или свјетлости. И сувише свјетлости шкоди.
Осмо, у полним одношајима мора и ђак и књижевник сасма умјерен бити, мора се клонити лумповања и каванског живота. То нам је многе књижевнике и јаке сатрло и сахранило.
Девето, нужно им је да свако јутро све тијело, нарочито врат и прси мокром крпом добро истрљају.
Уза све ово нужно би било да радници који састављају списе, да их састављају и смишљају у природи чистог и свежег ваздуха под каквим ладњаком или у чардаку; а обоје то треба да је удешено или у башти, или у шумици, или у воћњаку и ако је могуће на узвишеном мјесту, које би било згодно, да се са њ у даљину гледа. — Мислиоцима се мишљење развија, кад почешће једу младих мауна, зготовљених („боранија“), зелених зрна од грашка, једење фришког јајета несвареног у супи, и у опште на меко обарених јаја, маслинки, соса од слачице, ајвара, и кад пију коју чашу чаја с лимуном.
За све раднике, који морају сједећки радити било умне било тјелесне послове, нужне су набројане промене покретљивости, па таке просторије и чистоће. За њих је неопходно, да, уобичаје, да радећи послове држе прси увис уздигнуте и да често траже промјену рада, јер један те исти посао грозно сатире и умно и тјелесно здравље, уз ово, за ђаке је нужно, да се идући у школу и излазећи из ње добро проходају. С тога је за сваког добро, ако станује по даље од школе, јер тако, хтео не хтео, мора довољно ходати. То исто врло је нужно чинити и свима оним радницима који, било у фабрикама или канцеларијама послују. Управљачи просвете и школе, ваљало би да уреде, да се само прије подне учи наука, а по подне да се ученици одмарају од тога и неком тјелесном раду упражњавају. Држави би пак света дужност била, да удешава, да све школе и занатлијске радионице најздравије буду, да су окружене са шумицом разних воћака и другог користног дрвећа, како би на тај начин радници вазда чистом ваздуху приступни били, и у часу одмора туда се могли прошетати и живота дисати. Творци културе људске то потпуно заслужују, а они, то јест, радници најстварнији су творци свеколике културе, коју у свијету видимо и уживамо.