Чувени у Јевропи доктор Бок доказује у својим научним списима, који су на све главне европске језике преведени, да је пијење вруће воде важан лијек од више болести: од затвора столице, од препуњеног желудца, од трбобоље, главобоље, назеба желудца, несвијестице, од густе крви, од грчева, ма гди се они појавили; даље: од непријатног подригивања, гушње, вратобоље, тифуса, запаљење плућа, од нервозне грознице, од подагре, надимања, кашља, реуматизма, шуљева. Пијење вруће воде још уклања јед, предохрањава мокраћни камен (у бешици) и чисти покварену крв у свему човјековом тјелесном организму, и одлично је средство противу напада колере.
Кад вруће воде затреба, треба је добро уварити у чистом суду и пити по једну осредње величине шољицу или чашу, свако четврт сахата. Одвећ врућа не смије бити. Засладити је може чим ко хоће и може: медом или шећером, или маџуном којим, или са слатким („дунстом“). Коме је непријатно пити саму воду нек јој дода мало млијека, или нека је кувана с јечмом, зоби, тејом од лишћа јагода, сува грожђа, кукуруза или што је коме наручније и лакше добити. Зоби или кукуруза свак може имати.
Али за оне болеснике који су слабуњави, блиједи, малокрвни и који имају лупање срца и задушљивост, боље је да у мјесто воде пију топло млијеко, но само треба да је скорашње и да није густо. Ако је густо нека се прилично разводни. Ово се препоручује за то, што топло млијеко лијечи поменуте болести, и даје у исто доба и здраве хране.
Пијење вруће воде или млијека тако треба употребљавати, до год се боља не отјера, што не траје тако дуго, — како код које болести и њеног степена. Што већа болест ваља је више пити и већим гутљајима.
Пијући треба остати у умјерено врућој соби. Ако је на двору јака хладноћа, нужно је после пи̂ћа неколико сахата у соби остати, иначе човјек, загрејан будући, лако може назеб навући, те на мјесто користи добити невољу.