Неки спахија из околине александријске у Италији пише, да је он на себи и мноштву других особа опробао као лек против колере — бибер. Узме се доброг црног бибера, па се самеље и онај прах успе у мало чорбе, вина, рума или ракије и дадне се болеснику да пије. То је с најбољим успехом чинио при колери, која је владала у његовом спахилуку 1854—1855. год. Не само то него он тврди, да се бибер може употребити као најбоље одвратно средство против колере, као и против обичним бољама, трбуха и против самог пролива, што нас често напада при великом летњим жегама.
Други сигурни лек против ове страшне болести, по ономе што јављају „Temesvarer Ztng“ био би следећи: Натрпа се у једну боцу до половине зелених сирових ораха, остало се напуни шпиритом од вина; сад се измућка неколико пута, и после 24 сата је лек готов. Од тога се даје одраслом човеку по једна кашика, женама и деци сразмерно мање. Затим одма престане бљување, пролив и грчеви, а болесника обузме јаки зној и слатко заспи. Од 35 чељади, који су колеру већ имали у селу Трајану у Угарској од 10. до 19. јула 1872. године, ни једно није умрло, јер се сви послужише горереченим леком.
Неки чиновник саопштава у пештанским листовима, да је он године 1864. само тим од колере оздравио, што је натрвена рена на стомак метао, а уз то је и сировог рена жвакао.
И памук је добро предупредно средство против колере:
Чувени немачки лекар Фик, препоручује онима, који имају посла с болујућим од колере, да ноздрве запуше памуком; јер отров од колере ми са ваздухом увлачимо и дишемо, а то ће се у оном случају памуком препречити.
Шира правила противу колере изложена су у здравственом одјељку ове књиге, у правилу 12. И та правила треба да сваки прочита и запамти, а нарочито у часу кад се у околини колера појавила.