Од куге предупредна средства и лијекови које приказује: Париска академија наука, државне комисије и доктори: Теодор Хан, Хирш, Способин, Чудновски, Монисеј Пелагин, Боткин, инглески испитач Балдини и други.
Бивало је прилика у прошлости нашој, кад куга целе покрајине опусти, народ утамани. Она страовито прорешета људство, уништи населење.
Опитима је доказано да куга од 100 заражених по 90 сатире. кад се на сав мах разјари.
С тога ето и ми смо сабрали и у овоме чланку износимо све што се до сад помоћу науке и опита пронашло противу куге.
Пре свега ваља да знамо узроке од којих се куга развија.
Академија наука у Паризу ево шта вели о томе, приликом пријашње куге: „Легло је и главни узроци куге, вели она, тамо где се налаза смрдљивих баруштина, загушљивих наплава и ма какве трулежи и смрада; за тим тамо, где су улице, куће, авлије тесне и нечисте, и да куга најјаче бесни тамо где су станишта тесна, загушљива, нечиста и лишена промаје и приступа чистог, отвореног ваздуха; а тако исто и тамо где је поред тога рђава и покварена храна, где је сиротиња и туга.“
Тако исто говори и тврди берлински доктор и професор Хирш, у своме једном јавном предавању.
Према томе нека се свака општинска и државна, и свака сеоска и варошка, школска и црквена, болничка и радионичка (фабричка) управа, својски брише: да марљиво испита и отклони све на и најмање узроке, који би за ову грозну епидемију пријањали или повољни јој били. Там где се узроци отклоне, куга завирити не ће па ма свуда у околини она свирепствовала. Уклонити те узроке уклоњене су и многе друге обичне друштвене болести, удаљен је квасац многих невоља и несрећа људских.
То су главна предупредна средства противу куге а и колере, тифуса и разних грозница.
Уз то, доктор Боткин и други научари као и државна руска комисија, одредише још и ова предупредна средства као неопходна: да се заражено место спали; да се народ тога места у друго здраво место пресели, да му се старе хаљине униште па да се у сасвим нове хаљине обуче пре но што пређе у нове станове новог места. Тако исто постеља, алати, посуђе нови бити морају. Јело и пиће мора уредно и чисто бити. Наравно те трошкове мора држава подмиривати и посао руководити догод се зараза не уништи. Они што се друже с болесницима не смеју долазити у додир са здравим местима и људима док не издрже одређени карантин.
Десинфекција мора се у пуној мери вршити, то јест, чистити ваздух од свих органских трулећих честица — „мијазма“ званих.
С тога мртваци од куге морају се или спаљивати или бацити у негашен креч. За чишћење воде пијаће мора се употребити ћумур, песак и шљуњак, да проходе и друга места где је нужна десинфекција често се мора употребити зелена галица; на 10 ока воде доста је једна ока галице, која кад се раствори с водом нека се сва та маса сипа где је потребно.
Др. Чудновски трди да је упутно предупредно средство да се у време епидемије проводи весео и бујан живот, које наравно, неда се замислити без „рујнога црвенике вина“.
Лекови од куге изнађени и препоручени су ови:
- Доктор Хан вели ово: „Почем код куге наступа силна ватра у телу са грозничавим стањем, то ваља се пре свега постарати да се ватра умири. Зато треба болесника ладном водом обливати. Затим га у мокре ладне чаршаве завити и топлим покривачима покрити, да се озноји. За гашење жеђи нек пију чисту ладну воду“.
- Доктор Пелагин препоручује као упутан лијек да се пеге од куге што искоче између крака и испод пазуха врелим шиљастим гвожђем спрље и прожежу или оштрим ножем искруже. Ко буде кадар да издржи јуначки таку операцију, спасао је живот, вели он, ако је пега модра, а ако је црна ваља тражити другога, лека.
- Доктор Способин вели, да се уверио из опита, да је од куге успешан каломел, који се вазда у апотеци купити може. Њега треба болеснику давати један и по грам свако 2 са̂та док болесника на поље не протера.
- Генерал Балдини, испитач и посланик инглески у Смирни, препоручује лек, кога је тамо у време куге у години 1795 испитивао. Он вели: Чим се куга опази, ваља болесника добро мазати и трљати са зејтином од маслинке. За тим ставити болесника у постељу да се озноји. То мазање и трљање врши се са топлим зејтином и вуненом крпом. Дневно је довољно 2 до 3 така трљања с једно сто педесет драма зејтина. Меуриће жљезда, пеге, (бобон), такође треба, зејтином мазати па онда загревати их топлим компресама, да се што пре озноје. Овај лек је свуда око Смирне успешно болесника видао, и слави се као радикалан лек од куге.
- И доктор Максим Хајне осведочио се о благотворном дејству тога лека у Петрограду, Влашкој и Бугарској, у години 1828, куда је он као државни руски лекар морао одати. Он додаје још и то да у место маслиновог зејтина може бити и уље од ланеног или конопљеног семена и да тај исти зејтин треба давати болеснику да пије.
- Доктор Кегер исто као и Хајне назива тај лек спасоносним и најусавршенијим између до сад познатих лекова од куге.
- Др. Ренар препоручује терпентинску воду такође као средство да се човек сачува од заразе. Њоме се кропе хаљине, рубље, постеља и остало ношиво. Терпентинска вода може се добити свуда у апотекама, а прави се та смеса кад се 1 чест терпетина помеша са 20 чести воде.