Без воде би угинуло све што расте.
За вршење тјелесних животних радњи, вода је као и ваздух животна чињеница у човјекову тијелу. То се види и отуда што се двије трећине нашег тијела састоје из воде. Живот биља зависи од три покретача: топлоте, воде и свјетлости. Да није тога угинуло би. Вода у сваком тијелу потпомаже приборно кретање, правилнији ток крви, живљи напредак, и трајашњи живот.
Почем је толико нужно присуство воде у нашем тијелу, то свак лако разумјети може, да је најпреча потреба свакој општини, да се постара прије свега, како би свеколике чланове своје намирила са потпуно чистом и здравом водом. И црква и држава треба да уступи првенство тој великој потреби људској, јер сва ова вода по варошима и по равницама, махом уноси у човјека и животињу разне болести својом поквареношћу. Тај смртоносни отров треба озбиљно и хитно, научним путем поправити. Снага уједињених општина и чисти разум и тој оскудици доскочити може. У мјесто убилачких дворова — касарни и арсенала требало би створити водоводе и научне артеске бунаре и чесме из којих ће друштвена чељад добити олако и потпуно здраве воде. На жалост и срамоту данас се мало брину о томе великом питању људском, и научари и књижевници, а државна и црквена господа још мање. За њих је прече зидати касарне и поповске дућане.
У садањем накарадном друштвеном уређењу, у опште тешко је уживати чисту воду, али ипак може се рећи као поуздано, да је најздравија вода у оним ријекама и ријечицама што извиру из чистих мјеста и протичу поред чистих и брдастих обала. Али није здрава вода у великим ријекама, које течу крај вароши, па се у њу сливају проходи, канали и смрдљиве баруштине; она више пута носи заразне болести и омање болештине. Људи се све више осведочавају да од рђаве воде долазе многе болести па и опасне заразе: грознице, колера, срдобоља и тифус. Ко је приморан пити таку воду, треба да удеси справу да је проциједи било кроз пијесак или ћумур, што ћемо ми одмах даље већ обиљежити. Дрветом обграђени бунари јако су нездрави. Тако исто је нездрава и она вода која се дуго у дрвеним судовима и у тиквама држи. Вода треба да је увијек скорашња, пили је ми или готовили шњоме јело; ни кошуље прати не ваља у стајаћој и нечистој води. Вода је чиста само онда, кад је бистра као кристал и без икака мириса и задаха. Пошто се једе воће и пије кисело млијеко, не ваља пити воду, ма она и најздравија била. Мало је нарави, којима тако што не шкоди.
Бунарска се вода може овако чистити:
- Сваке године исцрпити воду и очистити дно и опрати добро бунарске зидове, пошто се оштром четком или метлом прво остружу.
- Бацати у њ бар неколико пута у години што више чистога раскаљена угљена, живе жеравице.
- Држати у води по једну малу полугу гвожђа, које у великој мјери воду чисти.
- Чувати и удесити да у бунар ништа упасти не може.
- Пазити да никаква вода озго са земље не тече, јер носи са собом свакојаку нечистоћу у бунар.
- Близу бунара не смије бити: буњишта (сметлишта), паришта, прохода, ђубрета, какве барице блата и т. д. јер то што посредно што непосредно продре кроз земљу до бунара и квари воду.
- Удесити тако да бунар буде широк; да се вода једнако црпи и да је слободном ваздуху приступачна.
Да би се свеколика друштвена чељад потпуно здравом водом користила, неопходно је нужно да се сви људи збратиме и да заједнички своје послове свиђају и уређују, као што се чини у великој породичној задрузи и акционарским дружинама. Уједињене, удружене снаге су у стању сваки друштвени посао као и све намирнице свестраније извидити и уредно према потреби израдити. Задруга је моћна снага. Без таког удружења друштвених чланова, народ неће моћи уживати ни здраве воде, ни хране ваљане, ви удобног станишта, ни чистоће, нити икакве праве среће. Тим ће се при садањем друштвеном поретку моћи наслађивати само поједини чланови, а већина ће људства трпети оскудицу, па кроз то болешљиво, зловољно и свакојако несретно живити.