На овом мјесту сад на реду би било говорити о сувој болести и хроничној јектици, но о томе је већ било ријечи у 14. правилу здравственом.
Поред тога, навешћемо и овде један лијек, који се по народу здраво хвали противу суве болести.
Ево како се он справља и употребљава; узми:
- 2. шаке од корена пиревине,
- 2. шаке од корена коприве,
- 1. шаку од корена од бијелог слеза.
- Пошто се то корење очисти добро од земље ваља га тако заједно добро истући и ставити у нов лонац, који вата око четири литра (око 3 оке) воде.
- За тим треба одвојити кору од љеба толико велику колики је лонац, т. ј. толику како се њоме лонац покрити може. Пошље тога треба замијесити тијеста од шенична брашна потврдо и њиме замазати кору и лонац тако да пара из лонца неодише кад се та смјеса варити почне. Сад лонац ваља уз ватру приставити и поистија варити дотле док од прилике пола воде уври.
- Кад се тако учини лијек је готов, и треба га пити по 1. чашу из јутра, прије ручка и после вечере. Пити се мора прије јела на сат-два.
Писац ових редака видио је у Влашкој и Рватској људи и жена, којима су господа доктори казали да ће умријети, а кад су овај лијек од простих народних љекара чули и употребили, сасвим су се од те невољне болести опростили.
Неће шкодити ако болестник тај лијек и за читав мјесец дана спрема и пије.
Некима је помогла од сушице чорба од пужева.