Аутор: Васа Пелагић

Кад кога хвата несвјест у глави, тако да једва иде, кад му се у глави јако мути, тако да човјек шишуља тамо амо идући — то народ зове несвјестица, вртоглавица. Од те болести добро је скувати 100 драма јагода у оци воде и ту смјесу три пута дневно пити. И овди ће и седатива од…

Ма одашта главобоља дошла, она се може овим лијековима извидати: прво, пијењем вруће воде, о којој смо мало час говорили, и друго, с лијеком који се зове „седатива“. По пропису чувеног францеског доктора Распаља, та се седатива овако прави, било код куће или апотеци: Смеса се та може у апотеци добити за 3 или 4…

Болесницима се препоручује умјереност у свему и чување од назеба, покварених вода, масних, тешких и пресланих јела, влажног стана, зеленог воћа, великог умора и т. д.

Зубобоља долази од нагле прохладе, назеба, од малаксалости, нечистоће, од врло хладног пића и врућег јела, од употребе бјелила и руменила, од прекомјерне полне љубави и т. д. Да човјек одржи зубе и њихово здравље, треба му се од свега реченог чувати и још их сваки дан испирати било вином, било ракијом или сирћетом помјешаним…

На овом мјесту сад на реду би било говорити о сувој болести и хроничној јектици, но о томе је већ било ријечи у 14. правилу здравственом. (Правила од суве болести и да се недође у јектичаво стање; и начин како се човек излијечити може од кроничне јектике и суве болести, ако је то већ наступило)…

Тјелесна и умна малаксалост долази из оскудице у крви. То долази од силног умора било тјелесног било умног, од поквареног уживања полне љубави, влажног стана и т. д. Оскудица у крви најлакше се опази по овим знацима: тјелесна и умна немоћ, тешкоћа, бледило у лицу, на уснама, деснима и кожи; главобоља, грчеви, зујање у ушима,…

Писац ове књиге навео је у овоме одјељку само оне болести, од којих наш народ највише пати, и оне лијекове противу њих, који су испитани да су користни. Ма да се многи доктори рецепташи мргоде на оне народне лијекове, ипак смо увјерени да ће се са њима брже, јевтиније и поузданије ислијечити чак и оне…

Овде ћемо прије свега рећи, да је нужно, уобичајити као закон, да ни једна мати не доји дијете, која зна, да је ма у чему болесна, или којекаквим лијековима и бољама у младости крв своју покварила. Материна покварена крв заразна је и убитачна за дјецу и онда док су у мајци и онда кад су…